E-otpremnice: 25 najčešćih pitanja i odgovora (FAQ)

E-otpremnicu od 1. januara 2026. šalju javni sektor, firme koje otpremaju robu javnom sektoru i svi koji otpremaju akcizne proizvode, a promet između privatnih firmi ulazi u obavezu 1. oktobra 2027. Rokove propisuje član 16 Zakona o elektronskim otpremnicama (Sl. glasnik RS 94/2024, 109/2025 i 80/2026).

Stanje na dan 11. novembra 2026: izmene iz Sl. glasnika RS 80/2026 na snazi su od 8. septembra 2026, a do 1. januara 2027. zaključno greške u podacima poslatih e-otpremnica i e-prijemnica ne uzimaju se u obzir pri nadzoru. Svaki odgovor ispod proverili smo prema prečišćenom tekstu zakona i najčešćim pitanjima portala eOtpremnica Ministarstva finansija.

Opšta pitanja

1. Šta su e-otpremnice?

E-otpremnica je elektronski dokument o kretanju robe koji pošiljalac šalje primaocu preko Sistema elektronskih otpremnica, kojim upravlja Centralni informacioni posrednik u Ministarstvu finansija (članovi 1 i 2 zakona). Primalac na nju odgovara e-prijemnicom.

2. Od kada su obavezne?

Od 1. januara 2026. za javni sektor, za isporuke javnom sektoru i za akcizne proizvode. Od 1. oktobra 2027. za slanje između privatnih firmi i za prijem kod svih privatnih firmi (član 16).

3. Da li ja moram da koristim e-otpremnice?

Da, od 1. januara 2026, ako ste subjekt javnog sektora, ako otpremate robu javnom sektoru ili ako otpremate ili primate akcizne proizvode, i kada niste obveznik PDV-a a učestvujete u kretanju akcizne robe (član 2). Ostale privatne firme obavezu imaju od 1. oktobra 2027, a sistem mogu da koriste i ranije. Fizička lica koja nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti zakon ne obuhvata (član 1).

4. Da li su e-otpremnice isto što i e-fakture?

Ne. E-faktura se izdaje po Zakonu o elektronskom fakturisanju i odnosi se na naplatu, a e-otpremnica po Zakonu o elektronskim otpremnicama prati fizičko kretanje robe. To su dva zakona sa posebnim rokovima i kaznama, a modul eOtpremnica je povezan sa SEF-om.

5. Da li mi za istu isporuku trebaju i e-faktura i e-otpremnica?

Zavisi od isporuke. Obveznici PDV-a jedni drugima izdaju e-fakture od 1. januara 2023, a e-otpremnica je obavezna po fazama iz pitanja 2. Za isporuku javnom sektoru ili za akciznu robu danas su potrebna oba dokumenta, a za ostali promet između privatnih firmi e-otpremnica postaje obavezna 1. oktobra 2027. Prema najčešćim pitanjima portala, posle slanja e-otpremnice može se iz nje napraviti e-faktura u SEF-u.

Arhivix za firme u Srbiji pravi e-otpremnicu iz šablona isporuke ili iz stavki fakture i šalje je u Sistem e-otpremnica sa API ključem vaše firme, a kod dolazne otpremnice u e-prijemnicu upisujete primljenu i prihvaćenu količinu. Otpremnica ostaje u istoj arhivi sa fakturom i ugovorom na koje se odnosi, dok rokove za potvrdu prijema i e-prijemnicu pratite vi, kao i postupak sa papirnom otpremnicom sa hologramom kada sistem ne radi. Pogledajte kako Arhivix šalje i prima e-otpremnice.

Registracija i pristup

6. Gde se registrujem?

Na adresi eotpremnica.mfin.gov.rs, gde se posle potvrde identiteta na Portalu za elektronsku identifikaciju (eID) otvara forma za registraciju. Produkcija je dostupna od 30. decembra 2025, a DEMO okruženje za testiranje na adresi demoeotpremnica.mfin.gov.rs. Ovlašćenja korisnicima zakonski zastupnik dodeljuje u SEF Admin modulu.

7. Šta mi treba za registraciju?

Zakonski zastupnik mora da ima nalog na Portalu za elektronsku identifikaciju (eID) i kvalifikovani elektronski sertifikat ili instaliranu mobilnu aplikaciju ConsentID. Podaci zastupnika proveravaju se u registrima Uprave za trezor, Agencije za privredne registre i Poreske uprave.

8. Koliko košta korišćenje sistema?

Ministarstvo finansija je u saopštenju o puštanju sistema u rad, koje je 31. decembra 2025. preneo N1, navelo da sistem omogućava razmenu e-otpremnica bez troškova za korisnike. Troškove mogu imati sertifikat, hologramske nalepnice za rad bez veze (pitanje 16) i softver za povezivanje, ako ga koristite.

9. Da li mogu da koristim sistem sa telefona?

Da. Ministarstvo finansija objavljuje dve mobilne aplikacije: MAKS, za prijem robe i kreiranje prijemnica i otpremnica, uz prijavu preko ConsentID, i MATP, za prevoznike i vozače, kojom se evidentira početak vožnje. Za MATP firma mora da uključi status prevoznika u podešavanjima sistema.

Slanje i prijem

10. Ko kreira e-otpremnicu i kada?

Šalje je pošiljalac koji ima pravo raspolaganja robom, a operater prevoza za kretanje robe svog nalogodavca (član 3). Mora biti poslata najkasnije pre početka kretanja robe (član 7 stav 1).

11. Koji su rokovi za primaoca?

Fizički prijem potvrđuje na dan preuzimanja robe ili najkasnije tri radna dana od početka prijema (član 7 stav 5). Zatim u roku od osam dana od potvrde prijema e-prijemnicom prihvata ili odbija otpremnicu, u celosti ili delimično (član 8).

12. Šta ako primalac ne potvrdi prijem ili ne pošalje e-prijemnicu?

Propuštena potvrda fizičkog prijema je prekršaj iz člana 13: pravno lice plaća od 200.000 do 2.000.000 dinara. Otpremnica bez potvrde prijema prestaje da važi posle 30 dana od početka kretanja robe (član 7). Ako privatna firma ne pošalje e-prijemnicu u roku od osam dana, otpremnica se smatra odbijenom u celosti, a ako je primalac javni sektor, prihvaćenom u celosti (član 8).

13. Šta ako pošaljem pogrešne podatke u otpremnici?

Od 8. septembra 2026. zaključno sa 1. januarom 2027. greške pri iskazivanju podataka u poslatim e-otpremnicama i e-prijemnicama ne uzimaju se u obzir pri nadzoru (član 6 izmena iz Sl. glasnika RS 80/2026). Isto pravilo važilo je od 1. januara do 30. juna 2026. (Sl. glasnik RS 109/2025), a između 1. jula i 7. septembra 2026. nije postojalo.

14. Da li mogu da poništim e-otpremnicu?

Pošiljalac može da stornira e-otpremnicu preko sistema do potvrde fizičkog prijema robe, uz navođenje razloga (član 7, u tekstu sa izmenama iz Sl. glasnika RS 80/2026).

Tehnička pitanja

15. Šta ako nema interneta ili sistem ne radi?

Koristite e-otpremnicu u papirnom obliku: pošiljalac štampa tri primerka sa sigurnosnim hologramskim nalepnicama iste numeracije, jedan zadržava, a dva predaje prevozniku, koji jedan predaje primaocu. Najkasnije prvog narednog radnog dana po uspostavljanju veze unosi sve nedostajuće podatke u sistem (član 5). Ove odredbe primenjuju se od 1. aprila 2026.

16. Gde se nabavljaju hologramske nalepnice?

Štampa ih Narodna banka Srbije, Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Topčider. Prema uputstvu na portalu eOtpremnica isporučuju se u setovima od tri nalepnice iste numeracije, u pakovanjima od 100 i 1.000 setova, po ceni od 140 dinara po setu bez PDV-a. Firma traži predračun mejlom, a nalepnice posle uplate preuzima u Zavodu, pa ih je potrebno naručiti unapred.

17. Da li mogu da povežem e-otpremnice sa svojim ERP-om?

Da. Portal eOtpremnica objavljuje tehničko uputstvo sa API dokumentacijom i primere UBL datoteka, a DEMO okruženje služi za testiranje i prilagođavanje internog softvera.

18. Da li mi treba poseban softver?

Ne mora. E-otpremnice možete slati i primati kroz korisnički interfejs sistema i mobilne aplikacije MAKS i MATP. Povezivanje sa poslovnim softverom je vaš izbor.

Kazne i kontrola

19. Kolike su kazne?

Po članu 13 pravno lice plaća od 200.000 do 2.000.000 dinara ako, između ostalog, ne pošalje e-otpremnicu, ne predstavi je u nadzoru, ne potvrdi fizički prijem u roku ili posle prekida veze ne unese nedostajuće podatke u roku. Odgovorno lice plaća od 50.000 do 150.000 dinara, a preduzetnik od 50.000 do 500.000 dinara. Za onemogućavanje uvida inspektoru ili pokazivanje otpremnice koja nije verodostojna član 14 propisuje 300.000 dinara za pravno lice, 50.000 dinara za odgovorno lice i 150.000 dinara za preduzetnika. Detalji su u tekstu Kazne za e-otpremnice.

20. Ko vrši nadzor?

Nadzor nad primenom zakona vrši Ministarstvo finansija, a drugi državni organi ga vrše u okviru inspekcijskog nadzora, u skladu sa ovlašćenjima iz posebnih propisa (član 12). Pošiljalac, primalac, operater prevoza i prevoznik dužni su da inspektoru omoguće uvid u otpremnicu i prateću opremu.

21. Da li tolerancija grešaka znači da do 2027. ne moram ništa da radim?

Ne. Tolerancija pokriva samo greške u iskazanim podacima. Ko je obavezan po članu 16, mora da šalje e-otpremnice, a neposlata otpremnica nije greška u podacima, pa se na nju primenjuje član 13.

Arhiviranje

22. Koliko dugo se čuvaju e-otpremnice?

E-otpremnica privatne firme čuva se u sistemu deset godina od isteka godine u kojoj je poslata, a otpremnica javnog sektora trajno. Isto važi za e-prijemnicu (član 11).

23. Da li je dovoljno da otpremnice ostanu u sistemu?

Za samu e-otpremnicu zakon propisuje čuvanje u sistemu (član 11). Potpisani odštampani prikaz otpremnice, kada prevoznik nije korisnik sistema, i otpremnicu u papirnom obliku pošiljalac čuva sam, deset godina od isteka godine slanja. Privatna firma može e-otpremnicu i da odštampa na način koji obezbeđuje verodostojnost porekla i integritet sadržine.

Posebne situacije

24. Šta ako robu šaljem kurirskom službom ili poštom?

Poštanski operator koji prevozi poštanske pošiljke ne mora da preuzima e-otpremnicu iz sistema ako je na adresnici naveden jedinstveni identifikacioni broj e-otpremnice (član 4). Ostali prevoznici e-otpremnicu predstavljaju preuzimanjem iz sistema, potpisanim odštampanim prikazom ili QR kodom kreiranim u sistemu.

25. Da li e-otpremnice važe za usluge?

Ne. Zakon uređuje e-otpremnice u vezi sa kretanjem dobara (članovi 1 i 2). Za usluge se e-otpremnica ne šalje, a e-faktura se izdaje po Zakonu o elektronskom fakturisanju.