CBAM i porez na ugljenik u Srbiji: koju dokumentaciju izvoznici moraju da čuvaju od 2026.

Dva zakona, ista tona ugljen-dioksida

Početkom decembra 2025. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je dva propisa koja od 1. januara 2026. direktno menjaju način na koji izvozne firme moraju da dokumentuju svoju proizvodnju: Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Prvi uvodi domaću naknadu od 4 EUR po toni ekvivalenta ugljen-dioksida za najveće domaće emitere, uključujući azot-suboksid i perfluorougljenike. Drugi je srpska verzija evropskog CBAM mehanizma i primenjuje se na uvoz u Srbiju iz zemalja koje nemaju uporediv sistem cene ugljenika.

Ova dva zakona se ne mogu posmatrati odvojeno od evropskog CBAM-a, koji je istog datuma, 1. januara 2026, prešao iz prelazne u definitivnu fazu primene. Za srpske proizvođače to znači da se sada preklapaju tri sloja obaveza: domaći porez na sopstvene emisije, ogledalo tog poreza na uvoz i evropski CBAM na izvoz. Sve tri obaveze počivaju na istom resursu, tačnim i dokazivim podacima o emisijama po toni proizvoda.

Koji proizvodi i koje firme su pogođene

CBAM u ovoj fazi obuhvata gvožđe i čelik, aluminijum, cement, đubriva, vodonik i električnu energiju. To znači da svaka firma koja ove proizvode izvozi u Evropsku uniju, direktno ili preko posrednika, ulazi u lanac koji zahteva podatke o ugrađenim emisijama. Nije reč samo o velikim sistemima poput Železare ili proizvođača aluminijuma. U lancu su i manji prerađivači, livnice, proizvođači metalnih delova i firme koje izvoze poluproizvode od cementa ili čelika, jer i one moraju da prenesu podatke svojim kupcima u EU koji su formalni CBAM deklaranti.

Za 2026. godinu uvoznici u EU predaju CBAM sertifikate za 2,5% ugrađenih emisija svog uvoza, a taj procenat će se postepeno povećavati do 100% u 2034. godini. Iako obavezu podnošenja deklaracije formalno ima uvoznik u EU, jedini ko realno raspolaže tačnim podacima o sirovinama, energentima i tehnologiji proizvodnje jeste sam proizvođač u Srbiji. Bez tih podataka, uvoznik je prinuđen da koristi konzervativne standardne vrednosti emisija, koje su po pravilu znatno više od stvarnih i direktno poskupljuju robu na tržištu EU.

Koja dokumentacija mora da postoji

Praktična posledica za firme jeste da moraju da uspostave dokaziv trag od ulaznih sirovina i energenata do gotovog proizvoda koji napušta fabriku. To podrazumeva evidenciju o poreklu i količini sirovina, potrošnji energije po proizvodnoj liniji, primenjenoj metodologiji obračuna emisija i internim izveštajima koji povezuju te podatke sa konkretnim isporukama. Podaci koji nastaju tokom proizvodnje u 2026. godini moraju biti sačuvani i strukturirani tako da mogu biti predati kupcu u EU na njegov zahtev, često u formi CBAM komunikacionog obrasca.

Evropska regulativa propisuje da se evidencija o ugrađenim emisijama čuva najmanje četiri godine nakon perioda izveštavanja na koji se odnosi, uključujući svu prateću dokumentaciju koja potkrepljuje obračun. Za srpske proizvođače to u praksi znači da tabele iz proizvodnog pogona, fakture za energente, ugovore sa dobaviščima sirovina i interne izveštaje o potrošnji ne treba tretirati kao operativnu dokumentaciju koja se odlaže posle zatvaranja perioda, već kao dokaznu građu koja mora ostati dostupna i pretraživa godinama unazad.

Rokovi koje treba upisati u kalendar

• 1. januar 2026. - početak definitivne primene CBAM-a i stupanje na snagu oba srpska zakona o porezu na emisije i uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
• 180 dana od usvajanja zakona - rok u kome Vlada treba da donese podzakonske akte koji detaljnije uređuju obračun i prijavljivanje.
• 30. septembar 2027. - rok za podnošenje prve godišnje CBAM deklaracije za robu izvezenu tokom cele 2026. godine.

Iako je formalni rok za prvu deklaraciju tek u jesen 2027, podaci koji će u nju ući nastaju svakog meseca tokom 2026. godine. Firma koja ne beleži potrošnju energenata i sirovine po proizvodnim serijama sada, u avgustu 2026, neće moći retroaktivno da rekonstruiše tačne brojke godinu i po kasnije. Fiskalni savet Republike Srbije je već upozorio da bi neusklađenost mogla da poskupi izvoz energetski intenzivnih proizvoda za desetine miliona evra godišnje na nivou cele privrede, pa je cena propuštenog vođenja evidencije direktno merljiva u fakturama prema kupcima u EU.

Šta ovo znači za organizaciju dokumentacije u firmi

Za razliku od klasičnih poreskih evidencija koje se vode na nivou preduzeća kao celine, CBAM podaci se vode po proizvodnoj liniji, po seriji i po konkretnoj isporuci. To zahteva drugačiji pristup arhiviranju od uobičajenog čuvanja faktura i ugovora. Proizvodni izveštaji, energetske fakture, ulazni otpremni dokumenti za sirovine i interni obračuni emisija moraju biti povezani jedni sa drugima tako da se za svaku pošiljku robe koja napušta Srbiju može u nekoliko koraka rekonstruisati ceo lanac podataka koji stoji iza prijavljene vrednosti.

Firme koje već izvoze u EU u sektorima gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa, đubriva ili električne energije imaju manje od dve godine da uspostave sistematsko prikupljanje ovih podataka pre nego što prva deklaracija postane obavezujuća stvarnost za njihove kupce. Kašnjenje se ne kažnjava samo administrativno, već direktno kroz veću cenu koju plaća evropski kupac, a time i kroz konkurentnost same srpske robe na tržištu Unije.