Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti 2026: šta Nacrt menja za firme

Sta se dogadja: novi Nacrt zakona je na javnoj raspravi

Ministarstvo pravde Republike Srbije objavilo je 30. jula 2026. godine Nacrt novog Zakona o zastiti podataka o licnosti i otvorilo javnu raspravu koja traje do 10. septembra 2026. godine. Ovo je prva ozbiljna revizija zakonskog okvira od 2018. godine, kada je usvojen sadasnji Zakon o zastiti podataka o licnosti (Sluzbeni glasnik RS, br. 87/2018), koji je u primeni od 21. avgusta 2019. i koji je u velikoj meri preslikao Opstu uredbu EU o zastiti podataka (GDPR).

Za firme koje vec obradjuju licne podatke zaposlenih, klijenata ili posetilaca, ovo nije samo najava za pravnike. To je signal da treba da provere svoju dokumentaciju, evidencije obrade i procedure cuvanja podataka pre nego sto novi tekst zakona udje u skupstinsku proceduru.

Zasto vazeci zakon vise nije dovoljan

Vazeci ZZPL ima 102 clana i pisan je pre nego sto su se pojavile pojave poput masovnog privatnog video nadzora, sirokog koriscenja cloud servisa i AI alata za obradu podataka. Poverenik za informacije od javnog znacaja i zastitu podataka o licnosti je u vise navrata isticao da je oblast privatnog video nadzora ona sa najvise pritubi gradjana, sto je bio jedan od glavnih motiva za izradu novog teksta.

Novi Nacrt prosiruje zakon sa 102 na 175 clanova i uvodi jasniju podelu izmedju obrade podataka u opste svrhe (privredna drustva, preduzetnici, ustanove) i obrade u posebne svrhe koju sprovode nadlezni organi (policija, tuzilastvo, sudovi u krivicnom postupku). Ova podela sledi logiku dva odvojena evropska instrumenta, GDPR i Direktive o zastiti podataka u oblasti krivicnog prava, koji su do sada bili spojeni u jedan domaci zakon.

Video nadzor: nova obaveza vodjenja evidencije

Jedna od konkretnih novina koja direktno pogadja arhiviranje dokumentacije jeste obaveza vodjenja evidencije o video nadzoru. Prema Nacrtu, kada firma obradjuje licne podatke putem sistema video nadzora, rukovalac je duzan da vodi evidenciju koja omogucava naknadno utvrdjivanje koji su snimci obradjivani, kada i kako su koriseni ili kome su prosledjivani. Podaci iz te evidencije cuvaju se godinu dana, racunajuci od isteka kalendarske godine u kojoj su uneti u evidenciju.

Za firme koje imaju kamere na ulazima, u magacinima, na gradilistima ili u maloprodajnim objektima, ovo znaci da vise nije dovoljno samo imati snimke. Potrebno je voditi zaseban, pretraziv zapis o tome ko je pristupao snimcima, kada i po kom osnovu, i cuvati taj zapis najmanje godinu dana nakon zavrsetka kalendarske godine u kojoj je nastao.

Vece novcane kazne na horizontu

Vazeci zakon predvidja novcane kazne za pravna lica do 2.000.000 RSD, za preduzetnike do 500.000 RSD, dok se za odgovorna lica u pravnim licima i organima javne vlasti kazne krecu izmedju 5.000 i 50.000 RSD. Kod ponovljenih prekrsaja, ukupan iznos moze da naraste i do 4.000.000 RSD.

Predstavnici Ministarstva pravde su prilikom najave Nacrta izjavili da ce novi tekst predvideti vise maksimalne kazne u odnosu na sadasnje iznose, sto je u skladu sa opstim trendom poostravanja sankcija za nepravilnu obradu licnih podataka u regionu. Konacan iznos jos uvek nije zvanicno objavljen, jer je tekst i dalje u fazi javne rasprave, ali smer je jasan: kaznena politika ce biti stroza nego danas.

Sta ovo znaci za evidenciju obrade i cuvanje dokumentacije

Bez obzira na to koji ce tacan tekst na kraju biti usvojen u Skupstini, princip iz vazeceg zakona ostaje: svaki rukovalac podataka mora da moze da dokumentuje sta obradjuje, po kom pravnom osnovu, koliko dugo cuva podatke i ko im pristupa. Nacrt to jos vise naglasava kroz konkretizovane obaveze poput evidencije video nadzora, sto sugerise da ce inspekcijski nadzor Poverenika u narednom periodu biti fokusiran bas na te tacke.

U praksi, ovo se svodi na nekoliko dokumenata koje svaka firma treba da ima spremne i azurne:

• Evidenciju radnji obrade licnih podataka, sa navedenim svrhama, kategorijama podataka i rokovima cuvanja za svaku vrstu evidencije (kadrovska dokumentacija, ugovori sa klijentima, video nadzor, marketinske baze).
• Internu proceduru za pristup i brisanje podataka nakon isteka roka cuvanja, narocito za video zapise i logove pristupa.
• Ugovore o obradi podataka sa svim izvrsiocima obrade (racunovodstvene agencije, IT provajderi, cloud skladista).
• Zapisnik o obuci zaposlenih o postupanju sa licnim podacima, posebno u sektorima gde se cesto obradjuju osetljivi podaci (zdravstvo, HR, finansije).

Kako da se firme pripreme dok traje javna rasprava

Javna rasprava o Nacrtu traje do 10. septembra 2026. godine, sto ostavlja jos nekoliko nedelja tokom kojih zainteresovana strucna javnost i privredna udruzenja mogu da dostave primedbe. Nakon zavrsetka rasprave, tekst obicno prolazi kroz doradu, misljenje resornih ministarstava i tek onda ide u skupstinsku proceduru, sto znaci da definitivno usvajanje i stupanje na snagu jos nisu izvesni u kratkom roku.

Ipak, firme koje sada urede svoju arhivu obrade podataka, sistematizuju evidencije i uspostave jasne rokove cuvanja za svaku kategoriju dokumenata, nece morati da menjaju procese u poslednji cas kada novi zakon konacno stupi na snagu. Centralizovano, pretrazivo cuvanje evidencija o obradi, video nadzoru i pristupu podacima olaksava i trenutnu uskladjenost sa vazecim ZZPL, a istovremeno priprema firmu za strozija pravila koja dolaze.